1
  • Registracija / Studenti-ce

Student u metropoli

Sigurno ste imali kroz srednju školu profesora ili profesoricu koji su studirali u Zagrebu. Ja se sićam priča profesorice iz povijesti koja je uvik govorila kako je njoj bilo lipo studirat u Zagrebu i kamo li sriće da je mogla ostat gori. Nisam tada puno „ajtala“ o tome šta je govorila,tada me je više bilo stra' od minjanja sredine,napuštanja kuće, i stra' od prijamnog ispita.
Kad se prijamni položija,lakše se disalo. Mislila sam tada ako sam upala na faks sigurno ću ga završit u roku,većina nas je tako mislila a neki su i uspili. Slidilo je najduže lito i opraštanje sa ekipom,babe su naricale a ćaća je stalno ima pametne prodike u podne i ponoć .
Doša je rujan i krenija je bus za Zagreb,i ja skupa s njim. Počelo je moje najlipše razdoblje u životu,tako su mi govorili za studentske dane( sada znam o čemu su pričali). Izuzevši krkljanca u busu kod Plitvica, nisam imala nikakvih kritika na vožnju. Na peronu me dočekala rodica ( od materina strica 'ćer) koja me je odvezla do studentskog doma Stjepan Radić (nije da nisam sama znala jer sam malo litos lunjala Zagrebom kao sad bila na prijemnom ali imala sam prtljage za žešću seobu naroda ). Put od auta do 4. kata paviljona je bija poprilično dug i spor pogotovo jer sam par puta ponovila istu pismu gor'-dol' uz stepenice. Kad sam se smistila napokon,rodicu ispratila i obećala da ću doć na nediljni ručak kod njih,sila sam na krevet i zaplakala. Zašto,ne znam,samo je krenilo. Brzo sam se pribrala i krenila sa raspakivanjem, koje je potrajalo. Sutradan mi je došla cimerica,tada potpuni stranac a sada jedna od najbolji prija. Taj smo dan prešle cilu  Savu(kako zovu ovaj dom), znači menze 1. I 2. ,brzu,slastu,glavnu portu,sve paviljone,doslovno uzduž i popriko,naravno i okolne kafiće čisto da znam za naredne vikende di rulja izlazi.
Stiga je prvi dan na faksu,pridavanja, i za nefalit zakasnila sam na njega jer sam sila u krivi tramvaj. Nisam ja bila kriva,nego nisam pitala cimericu koja je bila starija godina znala i teta na stanici me usmjerila na krivu stranu. Škužila sam nakon dvi stanice da se nešto ne poklapa ki na karti koji sam uzela iz Večernjeg (dili su karte voznog reda tramvaja tog jutra). Zapuvana cila sam stigla na faks i uvatila me žuta minuta da ja nisam za ovo i da neću moć. Ušla sam ipak,jer sam kasnila,a ako išta mrzim,mrzim kasnit .Ne triban govorit da u mojoj grupi nema nikog meni poznatog,pa sam pokušala odgonetnut ko bi moga bit odozdol negdi i krenit u priču. Srića pa su se tu našli Dalmatinci pa je bilo odma lakše. Poslije to nije igralo nikakvu ulogu,svi smo bili jedna cjelina,ka razred u srednjoj. Profesori ko profesori,neki zanimljivi, neke nemoš uz dobru volji slušat i odgonetnit o čemu oni. Na faksu nije nešto hrana pa smo kolektivno išli do SC-a u menzu, pa po čokoladine na PBF ili na Cvjetno čisto iz znatiženje,a i par ovi moji je tamo živilo. Misto sastajanja ekipe sa faksa je uvik bilo u obližnjem kafiću faksa di smo mi imali svoja pridavanja i „sila“, ka i svi šta imaju svoje „utočište“ .
Pomalo sam upoznavala grad i ljude. Nisam više ulićala u krive tramvaje već sam s guštom išla od remize do remize da upoznam grad. Izlazilo se naveliko, vani, u kazalište,kino, na Sljeme ( s tim da sam dušu ispustila dok sam do gori došla) ali i polagalo ispite ( ajme kad se sitin tog prvog datog ispita i kad službeno nisam bila brucoš). Stara je svako malo slala „poputbine“ da ne bi omršala ni grama i ranila se zdravo. To su trenutci za pamćenje,kad se sjati cili kat i diliš ranu, i zafrkavaš se. Na balkonu se ispijalo kave i kave,šta turske šta one iz aparata ili Nes. Kad bi mi zafalila voda (istina da ne vidim mora sa balkona kuće niti doli) išla bi na obližnji Jarun i donekle uspili zamisliti more. Poanta je da se snađeš,kako god znaš. U svim okolnostima.
Mogu vam reći da vrime leti ode u Zagrebu ka ludo. Kad bi došla kući na par dana prošlo bi još brže,pogotovo oni prvi odlasci kući kad je još sve bilo na friško. Čovik se s vrimenom na sve privikne,i samo od sebe to tako krene,počneš svojtat Zagreb kao svoj grad (normalno rodna gruda je uvik na prvom mistu,tu nema priče nikakve i istina još uvik uvatin sebe kako razmišljan u sri tjedna kako ću sist na prvi bus i pravac doli).
Ljudi moji ne znam šta bi vam mogla ovog momenta još pisat jer ako se dotaknem bilo čega ,razvezat ću se i nikad kraja. Vi na početku,polako bez stra' radite korake prema svom odrastanju, sve ćete brzo naučit,uklopit se i stvoriti sebi život koji vama najbolje odgovara. Avi iskusni lisci,pomognite ovim našim tićima da zavole ovaj „naš“ grad. Ali prije svega bi volila da uživamo ode u našim  studentskim danima,da pamtimo Zagreb kao „naš studentski grad“ a da se skrasimo,zaposlimo,osnujemo obitelj doli,tamo di su nam korijeni,u Zagori.

Sveučilište u Zagrebu

Stipendije

Studentski centar

Studentski zbor

Pčelarstvo Divljaković

pcelarstvo

Vinarija Duvančić

vinarijaduvancic

Distribucija pića

dugi-z-95

Perković - Rakije i Likeri

perkiviclikeri1

Pršutana Miljevci

drniskiprsut